Spomenuli smo da su seidr i galdor osnovne magijske tehnike koje se paktikuju u okviru germanskog okultizma. Rekli smo i da oni predstavljaju dva pola germanske magije- seidr se  vezuje za žene dok galdor važi za  “mušku magijsku praksu”. Pokazaćemo da se praktičar seidra nalazi u stanju u kome polne kategorije nemaju nikakvo značenje zbog čega podela na žensku i mušku magiju izlazi iz okvira seksualnosti.

 Setićemo se da je Odinu bilo zamereno što praktikuje seidr kao žensku veštinu. U Lokasenni, Loki naziva Odina ergi-jem tj. onim koji ima ne-muške karakteristike. Termin ergi ne odnosi se na feminiziranog muškarca već u ovom kontekstu označava onog koji nema kontrolu nad sobom, koji postaje ranjiv u stanju transa, što muškarcu ne priliči. Imenica je naprosto pogrdna i pripisuje se osobi se ne ponaša u skladu sa svojim polom (Freja bi na ovaj način takođe bila ergi jer je ona ta koja zavodi muškarce, umesto da bude zavedena). Postoji teorija po kojoj praktičar seidr-a ne menja svoj pol, već samo gubi odlike sopstvene seksualnost- on postaje dvopolan ili njegov pol postaje treći pol. Teoriju je izložila Jenny Blain u knjizi Nine worlds of seid-magic.

Lokasenna

Blainova je pošla od činjenice da šamani širom sveta menjaju svoju odeću odećom suprotnog pola i, uopšte, tokom rituala negiraju sopstenu seksualnost. Ovaj običaj nalazimo kod nekih sibirskih i altajskih plemena čiji su šamani muškarci ali se ponekad oblače u žensku odeću i čak imaju muške supružnike. Laponski šamani koji su takođe muškarci uvek imaju pored sebe ženskog asistenta, nastojaći da na taj način postignu jedinstvo oba pola tokom rituala. Inuiti smatraju da seksualnost nije nekakva okoštala strukura, već da je fluidna i promenjiva zbog čega se, po volji, može menjati. Najupečatljiviji su, ipak, šamani iz Severne Amerike koji sebe nazivaju two-spirit ili berdache opisujući se kao bića trećeg pola ( u one koji su berdache, inače, spadaju i muškarci i žene). Proučavajući osobe koje se u današnje vreme bave seidrom Blainova je došla do zaključka da se termin ergi upotrebljava u istom kontekstu u kome severnoamerički šamani koriste imencu berdache. Ergi opisuje stanje u kome se nalazi osoba u transu, a to je stanje u kome individua gubi sve odlike svoje telesnosti uključujući i polnost. Pored toga, prisutan je i osećaj gubitka onog što se naziva Egom, jer individua koja vrši seidr postaje jedno sa svetom duhova tj. duhovnim svetom. Praktičara zahvata jedna opšta transformacija tokom koje se menja njegov odns prema spoljašnjem svetu, svetu duhova, ljudima i društvu uopšte. Koren netolerancije društva prema muškarcu koji praktikuje seidr nalazi se upravo u ovome- on izlazi iz uloge koje mu je društvo namenilo i postaje ne-muškarac, ergi.

Negirajući spoljašnji svet muškarac koji se bavi seidrom postaje, dakle, ergi ili slabić, kakvim bi bio nazvan u današnje vreme. Treba imati na umu činjenicu da je društvo vikinškog perioda muškarcu namenilo ulogu ratnika, branitelja porodice i poseda i smatralo ga, uopšte, svojim aktivnim članom. Biti seidrmadr u to doba naprosto nije bilo društveno prihvatljivo. Ipak, odbačenost od strane društva nije se odnosila samo na odbacivanje polnosti od strane praktičara seidra. Transormacija koja zahvata praktičara izdvajala ga iz je iz društvene zajednice, u čijoj je prirodi da odbacuje one koji su drugačiji. Individua koja u stanju transa gubi odlike svoje polnosti, svoju telesnost i sopstvenu ličnost, individua koja prekida veze sa svetom ljudi i postaje deo sveta duhova prestaje da bude punopravni član društva. Šamani u svim krajevima sveta na isti način su izdvojeni iz društva kao što su biili praktičari seidra. Zajednica je zazirala čak i od lokalnih iscelitalja, babica i sličnih pojedinaca, iako su oni, paradoksalno , bili korisni društvu.

Iako deluje da muškarac koji vrši seidr preuzima ulogu koju žena ima tokom seksualnog odnosa, polne odlike zapravo ne igraju nikakvu ulogu u podeli magije na seidr i galdor. Trans je , kao što sno već rekli, stanje u kome individua odbacuje svoju pol– da li tako što postaje bespolna ili tako što postaje biće drugog pola (u transu kao i u snu neko žena može postati muškarac, a muškarac žena). Jedine razlike koje postoje između ovde dve prakse leže u u načinima na koji se seidr i galdor vrše. Seidr je pasivnija, a galdor aktivnija praksa. Ovde, naravno, mislim na galdor u širem smislu reči, a ne samo na verbalnu magiju. Osoba koja oziljno želi da se bavi oklutizmom mora da prihvati i jedan i drugi način praktikovanja magije, i seidr i galdor, inače neće moći da dodstigne spiritualni i magijski napredak. Mag može da bude okrenut unutrašnjem, duhovnom svetu, ali ne sme da gubi vezu sa realnošću. Stoga, da bi mag bio uspešan, on ne bi smeo da se fokusira samo na natčulna iskustva i kontaktiranje neljudskih entiteta, ma koliko to delovalo interesantnije od učestvovanja u onome što čini svakodnevnicu. Uspešnim okultistom može se nazvati jedino onaj ko je sposoban i da izazove promene i u realnosti- na društvenom, emotivnom i finansijskom planu. Tek tad se on može nazvati savremenim sledbenikom Odina ali sledbenikom Freje, koja se takođe nije ograničavala samo na praktikovanje seidra.

 

Vanadis