Mitovi o Dionisu

  Jedna od najzanimljivijih priča o Dionisu jeste ona o piratima koji su ga zarobili, misleći da je on bogati mladić koji je usamljen lutao obalom, i naumili da traže otkup za njegovu slobodu. Mladić, odeven skupocenim haljinama, ljubazno je zamolio pirate da ga prevezu i puste na slobodu. Pirati su naravno odbili takav zahtev i vezali ga konopcem. Mladić nije pružao otpor, već se smeškao, istovremeno se oslobađajući konopaca koji su sami padali sa njega. Tada kormilar shvati da se ne radi o običnom čoveku i predloži da ga puste. Ipak, pirati nisu odustajali od prvobitne ideje. Tada je počela katastrofa: čitav brod preplavi tamnocrvena tečnost, vino, a momak se pretvori u krvoločnog lava. Preplašeni, pirati počinju da beže i skaču u more, međutim, svi se pretvaraju u delfine. Kormilar je jedini preživeo i ostatak života proveo u sreći i blagostanju.
U ovoj priči vidimo osnovne odlike svih mitova o Dionisu i način njegovog ophođenja sa protivnicima: na početku, on je uvek bespomoćna žrtva koja ne pruža otpor već pokušava da urazumi neprijatelja. Potom, iznenada i dramatično, dolazi do nesreće praćene Dionisovom transformacijom i konačno do tragedije onih koji su mu naudili. Međutim, nikada nije Dionis taj koji direktno ubija. Kao što lav u ovoj priči nije ubio nijednog pirata već ih je jednostavno preplašio, nateravši ih da sami sebi presude. Ovakve osobine se zaista mogu pripisati vinu kao i svakom alkoholnom piću koje prvo deluje sutino i prijateljski a kasnje pretvara čoveka u zver, tj. biće koje fukcioniše samo po svojim nagonima.

  Poznato je i Euripidovo delo Bah iz 5. veka pre n.e. U njemu se opisuje kako se mladi Dionis, prerušen u sveštenika, vraća u Tebu, mesto svog rođenja. Tamo je stolovao kralj Pentej, rođak samog Dionisa, koji je branio uvođenje dionizijskog kulta, ismejavajući njegove rituale i poklonike. Pored toga, smatrao je da je Semela kažnjena zbog laganja da je Zevsova ljubavnica, što je bilo dovoljno da Dionis učini da sve žene u Tebi polude, uključujući kraljevu majku Agave, Semelinu sestru. Sve žene su pobegle iz grada i otrčale u okolne planine, gde su se hranile sirovim mesom i glasno svirale i pevale. Pentejev deda, Kadmus, navođen je da se pridruži novom Bogu. Sve ovo je naljutilo Penteja koji nikako nije mogao da podnese rituale novog kulta te je naredio da uhapse mladog sveštenika i njegove pratilje. Dionis, naravno, ne pruža otpor i dobrovoljno odlazi kralju koji ga ne prepoznaje. Sveštenik pokušava da ubedi kralja da promeni mišljenje i prihvati novu veru koja donosi radost i otklanja tugu. Kralj ostaje pri svome a Dionis počinje sa upozoravanjem- govori da je Bog veoma blizu i da neće tolerisati takvo kraljevo ponašanje. I dodaje: Ti ne znaš šta radiš. Ti ne znaš ko si. Tako Dionis počinje da utiče na kraljev um tj. počinje da mu šalje ludilo. Pentej potom šalje sveštenika u tamnicu i time zapečaćuje svoju sudbinu. Dionis iz tamnice šalje gromove i stvara jak zemljotres koji je uzdrmao čitavu palatu. Zbunjenog Penteja ubrzo posećuje i Dionis koji se iznenada stvara pored njega. Da stvar bude još gora, pratilje novog Boga bivaju oslobođene i odlaze nazad na planinu gde ih napadaju seljaci ali bezuspešno- njihovo oružje je beskorisno a žene koje prate novog Boga imaju ogromnu snagu, kidaju žive bikove golim rukama i izvode druga čuda. Iz zemlje cure voda, vino i mleko, i kao da je cela planina živa i pleše sa njima. Žene su ubile većinu ljudi a potom je Dionis stvorio fontane koja su sprale krv sa njih i pustio zmije da ih ližu i očiste. Na kraju, seljak koji obaveštava kralja o svemu ovome i koji je jedva preživeo, ubeđuje kralja da prestane da se bori i prihvati Boga koji je doneo lek za tugu. Pentej ovo odbija i ludilo ga potpuno obuzima. Vidi duplo a Dionis mu se pojavljuje u obliku bika.
Potom Dionis odlučuje da kazni kralja terajući ga da uradi ono što je najviše mrzeo. Predlaže mu da uhodi žene na planini, a da bi to uradio, mora da se obuče kao žensko. Kralj, potpuno sluđen, pristaje na to, presvlači se i prati Dionisa do planine. Tamo ga naravno, čeka kazna. Žene ga živog kidaju na komade a među njima je bila i Agave, kraljeva majka. U transu, nije prepoznala svog sina.
Kadmus saznaje za ovo i naređuje vojnicima da pronađu Pentejeve delove i sahrane ga kako dolikuje kralju. U međuvremenu, Agave ponosno ulazi u grad noseći glavu svog sina nabijenu na štap, misleći da je ubila lava. Kadmus je vraća iz transa i na svoje zaprepašćenje, konačno shvata šta je uradila. Na kraju, Dionis pobednički ulazi u grad, pojavljujući se u svom pravom obliku. Objavljuje o svom božanskom statusu i pravu na kaznu koju je učinio nad kraljevom porodicom zbog svetogrđa i dalje kažnjava Kadmusa i Agavu proterivanjem iz grada zauvek.

  Ovo je kratak pregled najpoznatijeg mita o Dionisu, kojeg sam morao malo detaljnije da opišem jer predstavlja u najboljem obliku njegov odnos sa neprijateljem, opisujući kako ih kažnjava i tera na samouništenje. Dionis i Pentej su autoritativne figure- jedna božanska a druga ljudska. Oboje su mladi i iznad svega, rođaci su. Na početku, Dionis deluje ranjivo da bi se na kraju uloge potpuno obrnule- kralj postaje žrtva nemilosrdnog Boga. Pentej u ludilu postaje zapravo Dionis; duga kosa prožeta bršljenom i ženske haljine nedvosmisleno navode na zaključak da je kralj postao žrtva dionizijskog rituala, u kojem je odigrao ulogu Boga čije će meso nahraniti poklonike kulta. Istu ulogu u ritualu imale su divlje životinje o čemu je već bilo reči. Da li su u ritualima žrtve bili i ljudi još uvek je nepoznato.

                                                                                                                                               Varg