Iako akter centralnog mita, veo misterije uporno pokriva Baldurovu ličnost, otežavajući modernom Asatruancu da lakše razume njegovu njegove ulogu u nordijskom. Zbog toga ćemo analizirati Baldurova dela i pokušati da objasnimo šta on zapravo treba da znače jednom Asatruancu, kao i kakav stav treba postaviti prema njemu u svakodnevnom životu.

  Počećemo analiziranjem najvažnijeg izvora za izučavanje nordijske mitologije- Snorijeve Ede, i pokušati da shvatimo kako je čuveni Islanđanin predstavio Baldura i Lokija. Za početak, ne smemo zaboraviti da je Island za vreme Snorija Sturlusona bio već 200 godina pod uticajem Hrišćanstva. Da bi izbegao osudu zvanične crkve, morao je nordijske Bogove predstaviti kao vladare koji su boravili na zemlji, a nekima od njih i dodati karakteristike hrišćanskih ličnosti. Pre svega, Hrista Spasitelja i Lucifera, palog anđela. Zbog toga Loki u njegovim rukopisima neodoljivo podseća na đavola, fokusirajući u njemu koncept zla i tame, naspram koncepta dobra i svetlosti koji predstavlja Baldur (''Vitekrist''  tj. Beli Hrist). Snori Sturluson je Baldura predstavio kao miroljubivog Boga svetlosti, mudrosti i lepote i uopšte, kao Boga svega što je savršeno po ljudskim merilima. Ovako predstavljen, kao nevini Bog duhovne i fizičke čistote koji svojom žrtvom postaje Spasitelj, Baldur neodoljivo podseća na Hrista Činjenica je, doduše,  da i Baldur i Hrist pripadaju sferi solarnih božanstava, odnosno sferi Tifaret, no to ne znači da zbog toga treba staviti znak jednakosti između ova dva Božanstva.Ova korespodencija samo govori u prilog tome da su hrišćanima neke odlike Hrista samo olakšale trensformaciju Baldura ne sebi odgovarajući način..No, ipak ostaje pitanje da li je Snori ovo uradio samo zbog izbegavanja kritike crkve ili su njegovi rukopisi odraz ličnih uverenja? Moje mišljenje je da je modifikaciju mitova izvršio samo zbog izbegavanja kritike crkve, jer je to bio jedini način da prikupljene priče, sage i poeme uopšte i objavi. Priče koje je sakupio dolaze iz vremena pre pokrštenja i bile su dobro poznate među narodom, a izmene koje je napravio ne mogu biti drastične u toj meri da se menja čitava njihova koncepcija. Dakle, možemo se, uz malo opreza, osloniti na Snorija i njegovu verziju, jer je osnovna struktura mita nepromenjena.

  Baldur je sin Odina i Frige, Bog lepote i omiljeni član porodice Asira. Toliko je lep i beloput da izgleda kao da sija a stanuje na najčistijem mestu u Asgardu zvanom Brejdablik. Malo toga je o njemu poznato, osim da je bio milosrdan, mudar i častan, i da mu je žena bila Boginja Nana. Njegovih pet minuta u Edi dolaze kada doživljava san koji mu predskazuje smrt što je, inače, neizostavan elemenat u životima mnogih heroja u sagama (piši kojim). U verziji koju daje Sakso Gramatikus, Hela mu u snu poručuje da željno iščekuje njegov zagrljaj, što neki objašnjavaju činjenicom da je Hela zaljubljena u sjajnog Baldura, što nije nemoguće ako znamo da je još jedna Boginja bila željna Baldurove ljubavi- reč je o Skadi, kojoj joj sudbina to takođe nije namerila. Logično, jer nespojivo deluju ledena kraljica i sunčani Baldur.

  Da li je onda žrtvovani Bog čista izmišljotina nastala zbog namerne sličnosti sa Hristom?
Najraniji podatak koji opisuje Baldurovu priču dolazi iz jedne Anglo-saksonske poeme koja je bila pod uticajem Hrišćanstva, kao i kod Snorija, ali se razlikuje u jednome: ovde je predstavljen kao hrabar i mlad ratnik (kako ga opisuje i Sakso Gramatikus) kome sledi teško ratničko iskušenje. Ratnik biva ranjen strelom, a ne kopljem, i njegovu smrt koju oplakuje ceo svet objašnjavaju ''surovom sudbinom''. Hrišćanski autor poeme je prosto svog Boga (Hrista koji umire zbog kazne) zamenio za već postojeći germanski model žrtvovanog hrabrog ratnika. To mu se učinilo vrednijim i boljim. Postoje i drugi izvori, koji dolaze iz vremena pre pokrštavanja i koji, dakle, nisu bili ni pod kakvim hrišćanskim uticajem, a koji dokazuju teoriju o Balduru kao žrtvovanom božanstvu. Iz jedne takve poeme čiji je autor Ulfr Uggason, saznajemo da je Baldur nazivan "Heilagr tafn" odn. ''Sveta žrtva''. Naziv ''tafn'' označavao je u narodu žrtvu koja je prinošena Bogovima, a skaldi su često tu reč u svojim pesmama menjali izrazom ''hrafn'', koja znači gavran i simbolizuje smrt u boju.

  Sada možemo sa sigurnošću tvrditi da Baldur kao žrtvovano božanstvo pripada originalnom germanskom mitu, a da ga je Snori preuzeo kao najpogodnijeg za Hristovu personifikaciju u svojoj modifikovanoj verziji mitologije, izbegavajući time osudu crkve i stvarajući uslov za izdavanje svoje neprocenjive Ede. Međutim, brojna pitanja ostaju nerazjašnjena i čini se da tek sada možemo diskutovati o pravom Balduru i njegovoj simbolici.

  Brojni proučavaoci tumače njegovu žrtvu kao inicijaciju mladog ratnika koji kroz smrt dolazi još moćniji; kao stasao čovek, još veći ratnik i pre svega- vladar. Ovde povlačimo paralelu sa Odinom koji nakon inicijacije na Igdrasilu u kojoj takođe umire, dolazi moćniji nego ranije. Po Edredu Thorssonu (The Book of Throth), Baldurova inicijacija je važnija od Odinove jer ima veći značaj za celokupan svet. Kao što znamo, Baldur u sigurnosti Helhejma preživljava Ragnarok i zamenjuje svog oca Odina koji gine, dolazeći na mesto vladara Bogova i ljudi novog, boljeg sveta. Smisao života leži u neprekidnoj evoluciji i regeneraciji; smisao Ragnaroka jeste da pročisti trulež starog sveta i stvori mesto za onaj novi koji će biti savršeniji. Odin je to shvatio tokom svojih putovanja na kojima je tragao za znanjem. Prema Gundarssonu, tajanstvena reč koju je Otac šapnuo svom sinu pre spaljivanja jeste ''Eihwas''. Kao što znamo, Eihwaz je Runa samožrtvovanja, svesnog suočavanja sa smrću i uništavanjem ali smrću koja donosi transformaciju svesti kao i spiritualnu evoluciju same ličnosti koja ove žrtvovanje preduzima.Bila da je u pitanju samožrtvovanje kao ono Odinovo ili je pak žrtva skrivena, kao ova Baldurova jedno je sigurno-posle Eihwaza sledi Perdho-Runa inicijacije koja adepta uvodi u novi svet, svet Misterijua dajući mu istovremeno znanja o kome je ranije samo sanjao.
Da li će se dakle, baldur javiri snažniji i moćniji nego što je ranije bio?Naravno da hoće jer on je posle Rgnaroka vrhovno božanstvo novog pročišćenog sveta.Da li je njegova žrtva bila potrebna?Naravno da jeste jer jedino je tako svet žrtvovanjem onog najboljeg i nasvetijeg mogao doživeti transormaciju nabolje.Upravo zbog toga Baldurovu žrtvu i možemo shvatiti kao prmer inicijacije, isto kao što je to slučaj sa žrtvom samog Odina (žrtvovanje oka i šamanska smrt ns Yggdrasilu).

  Zbog toga se svaki Asatruanac, kao hrabri sledbenik starih vrednosti, mora setiti Baldura svaki put kada nazdravlja Bogovima, znajući za pravu vrednost života koja leži u neprekidnom napredovanju. On ne treba od Njega tražiti neku uslugu, kao što to možemo uraditi kod drugih Bogova. Treba ga samo pozdraviti i pokazati da nije zaboravljen. Kada je Sunce najviše na nebu, tokom sredine leta, pozdravite ga kao simbol oplemenjujuće svetlosti i radosti života. Kada dođe zima i kada je Sunce nejako, dajte mu snagu svojim mislima i rečima. Za vreme Yule-a kada su nam mrtvi najbliži, odajte počast precima i setite se Boga koji čeka novo rođenje. Kada dođe proleće (Ostara), osetite delić atmosfere podmlađene prirode koja će vladati nakon Ragnaroka.

Varg